Biljana Jotić (Samardžić) poreklom je iz Hercegovine, rođena u Mostaru 1977. godine. Sedam razreda osnovne škole završila je u Bileći, a usled očeve prekomande u službi vojnog lica (1989) seli se u Beograd, gde nastavlja da živi i da se školuje. Diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (MA). Tokom burnih studentskih godina (protesti 1996/97. i bombardovanje 1999) volontirala je u biblioteci na Katedri za istoriju umetnosti. Nakon što je diplomirala nastavila je stručnu praksu u Narodnom muzeju u Beogradu, u okviru projekta Digitalizacija muzejskih zbirki, kao i u Srednjoj muzičkoj školi Vatroslav Lisinski. Odbranila je habilitaciju i dobila zvanje kustosta. U svojstvu preduzetnice u kulturi samoinicijativno osniva galeriju posvećenu savremenom stvaralaštvu i mladima (Beoart-Liveart, 2006–2015), koju je vodila kao umetnička direktorka devet godina. Jedan je od osnivača udruženja koje se bavi projektnim aktivnostima sa fokusom na mlade i žene (Beoart Contemporary, 2016). Članica je ULUPUDS-a. Od 2021. godine obavlja funkciju v. d. direktora Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu.

U svojstvu nezavisne kustoskinje realizovala je preko 20 samostalnih autorskih  i više od 30 grupnih izložbi posvećenih mladim umetnicima i umetnicama, regionalnih i međunarodnih. Inicirala je i realizovala više od pet autorskih projekata, regionalnih i međunarodnih, samostalno ili u saradnji sa civilnim organizacijama i javnim institucijama. Selektorka je preko deset kolektivnih izložbi, manifestacija i festivala, žirirala je više nagradnih izložbi, inicirala i moderirala više panela na aktuelne teme o savremenom vizuelnom stvaralaštvu. Objavljeno je više od 30 njenih kataloških autorskih tekstova, kao i u stručnom časopisu za savremenu vizuelnu umetnost i prostornu komunikaciju Likovni život. Takođe, otvorila je brojne samostalne i grupne izložbe, održala više od deset stručnih vođenja kroz izložbe i bila autorka preko 20 izložbenih postavki. Inicirala i realizovala više umetničkih događaja šireg programskog rešenja, art meetinga, otvorenih časova sa učenicima i studentima, multimedijalnih radionica, humanitarnih događaja i aukcija savremene umetnosti, kao i art ture kroz aktuelne postavke savremene vizuelne umetnosti.

Inicirala je regionalno istraživanje posvećeno identitetima žene u savremenom vizuelnom stvaralaštvu. Njen dosadašnji rad propratili su brojni mediji, od televizija, radija i štampe do novijih medija, internet portala. Više od 15 puta gostovala je u različitim televizijskim i radio emisijama, informativnim i onim specijalizovanim za umetnost i kulturu, te dala intervjue koji su objavljeni u štampanim izdanjima. O njenoj koautorskoj izložbi Mediala: Nekad i sad snimljen je dokumentarni film koji je emitovan na nacionalnoj frekvenciji – na Trećem programu Radio-televizije Srbije (RTS 3) . Takođe, na istom kanalu emitovan je i njen autorski dokumentarni serijal Žena o ženi, koji je režirao Boris Miljković.

Majka je dvoje odrasle dece. Zalaže se za pospešivanje standarda savremenih umetničkih i kustoskih praksi, sa fokusom na mlađe generacije i pitanje ženskog roda. Njeni autorski projekti podržani su više puta sredstvima Sekretarijata grada Beograda, Ministarstva kulture i informisanja i IPA fonda Evropske unije. U svojstvu v. d. direktora Muzeja primenjene umetnosti aktivno učestvuje u svim programskim i ostalim aktivnostima Muzeja. Inicirala je više međusektorskih saradnji. Zalaže se za saradnju civilnog, privatnog i javnog sektora. Aktivno učestvuje u organizaciji izložbi i salona arhitekture. U ime Ministarstva kulture i informisanja realizovala je nastup Republike Srbije na 23. Međunarodnoj izložbi Trijenala u Milanu, u svojstvu komesarke i kustoskinje nastupa. Komesaarka je i kustoskinja nastupa Republike Srbije na Praškom kvadrijenalu 2023. (pored Tatjane Dadić Dinulović), kao i predsednica Saveta za nastup Republike Srbije na Bijenalu arhitekture 2023. godine.