…Umetnost angažuje nas, a ne mi umetnost. Prvo razumevanje, pa onda vrednovanje…
Biljana (Samardžić) Jotić, 1977
Srpska je istoričarka umetnosti i kustoskinja, poreklom iz Hercegovine. Rođena je u Mostaru od oca Nedeljka Samardžić i majke Jelice Buha. Živela je Bileći, a usled očeve prekomande u svojstvu vojnog lica (1989) preselila se u Beograd, gde živi i radi. Diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nakon jednogodišnje volonterske prakse u Narodnom muzeju Srbije, položila je ispite, odbranila habilitaciju i stekla zvanje Kustosa. Trenutno je na doktorskim studijama na istom fakultetu, smer Istorija arhitekture, kod prof. A. Kadijevića. Članica je Saveta Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ULUPUDS-a i predsednica UO Kulturnog centar Beograda. Majka je dvoje odrasle dece.
Profesionalnu praksu nastavila je samoinicijativnim osnivanjem galerije (2008), koju je vodila osam godina u svojstvu umetničke direktorke. Inicirala je osnivanje udruženja (2016) sa kultruno-istorijskim ciljevima. Bavi se unapređenjem položaja savremenih kustoskih praksi u polju vizuelne umetnosti, arhitekture i dizajna sa fokusom na saradnju javnog i civilnog sektora. Inicirala je i realizovala više autorskih regionalnih i međunarodnih projekata i izložbi (Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija, Severna Makedonija, Francuska (Strazbur), Belgija (Brisel) i nacionalnih paviljona. Bila je selektorka brojnih nagrađivanih izložbi, predsednica i članica žirija. Inicirala je i moderirala više panela, stručnih vođenja na regionalnom i međunarodnom novou. Autorka je brojnih izložbenih postavki.
Njeni autorski tekstovi su objavljeni u domaćim i inostranim stručnim i naučnim časopisima i publikacijama. Autorka je dokumentarnog serijala „Žena o ženi“, u režiji Borisa Miljkovića u produkciji Beoart contemporary udruženja i koautorka dokumentarnog filma „Medijala: Nekad i sad“ u produkciji nacionalne televizije (RTS 3). Inicirala je i realizovala istraživanje o identititetima žene u savremenoj umetnosti, u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka i sa preporukom u kulturnoj politici Republike Srbije. Njeni autorski projekti su više puta podržani sredstvima Ministarstva kulture Republike Srbije, grada Beograda, kao i IPA fondovima Evropske unije.
U kustoskom radu fokusirana je na eksperimentisanje sa temama i atipičnim prostorima, kontinuitet, savremene kustoske prakse i jačanje uloge žene u društvu. Tokom svog mandata kao direktorka Muzeja primenjene umetnosti (2021 – 2025) bila je aktivno uključena u kustoske i programske aktivnosti. Zadržavajući svoju karakterističnu praksu, pokrenula je brojne programe i akcije, uz upravljanje i organizovanje aktivnosti, podstičući različite oblike saradnje između javnog i privatnog sektora, međusektorske, međumuzejske, međugeneracijske i međunarodne. Bila je komesarka i kustoskinja više nacionalnih projekata kojima se Republika Srbija predstavljala na međunarodnim manifestacijama (Trijenale dizajna i arhitekture u Milanu 2022; Bijenale dizajna u Londonu i Praški kvadrijenale scenskog dizajna 2023; Malteško umetničko bijenale 2024 i Bijenale arhitekture u Veneciji 2023 i 2025).
Njen dosadašnji rad praćen je brojnim medijskim prilozima i intervjuima na regionalnom i međunarodnom nivou. Njena biografija se može naći u publikaciji Uspešni ljudi u Srbiji, koju je objavio An Oxford Worldwide Press Publication.
Lično
O interesovanju
Ako bih pravila neku podelu u svom dasadašnjem radu i praksi, rekla bih da me kao kustosa najviše interesuje savremena umetnost, njeno postojanje u odnosu na prostor i vreme. Prostor poredim sa doživljajem čoveka, sa pojmovima slobode i oblikovanja, otvorenosti i zatvorenosti, a vreme posmatram kroz kontinuitet. Umetnost mora da bude odraz vremena u kome živimo, jer umetnik je deo svoga vremena, trenutka koji živi i koji delimo zajedno, nešto kao svedoci. Svojom kustoskom praksom revitalizacije starih prostora savremenom umetnošću težim oživljavanju nečega već stvorenog u prološlosti i time spojim vremenske epohe. Poseban deo aktivnosti posvečujem ženama u savremenom stavralaštvu i identitetu žene u kulturi i društvu
O umetnosti
Umetnost je plod aktivnog odnosa senzibiliteta ličnosti i njegove potrebe za izrazom, što znači da mora da bude odraz vremena i prostora. Verujem da su čula sastavni deo interakcije između umetnika i posmatrača, što podrazumeva da nije uživanje, već prepoznavanje. Umetnost je stvar duhovnosti, odnosno dodira sa istinom. U jednom obliku ona prati ustaljenu i formiranu istinu, u drugom teži ka otkrivanju sopstvene, ali uvek u neposrednom kontaktu sa njom. Razlika u stvaranju je u doživljaju istine. Na to se nadograđuje Umeće, kao drugi stepen procesa stvaranja. Ono što izaziva poverenje kod posmatrača su specifikumi, delikatnost, prepoznavanje intuitivnih momenata u procesu izražaja vezanih za pojedinca, individue u odnosu na društvo, pojedinca u odnosu na kolektiv, i to kroz teoriju iskustva.
- Stručna otvaranja izložbi
- Stručna vođenja
- Predavanja – otvoreni časovi
- Paneli
- Humanitarne akcije
Kontakt
Gordana Tomić
" DIVNA HUMANITARNA AKCIJA, sutra, petak 15.12.2017. u 18h u Umetničkoj galeriji Stara Kapetanija na Zemunskom keju POSETIOCI DONOSE DAROVE ZA DECU BEZ RODITELJSKOG STARANJA i dobijaju potpisane reprodukcije grafika naših eminentnih umetnika. Svaka čast Biljani Jotić na organizaciji Umetnost na radost, vidimo se ... ! ”
Fondacija Plavo
" Fondacija Plavo zahvaljuje svima koji su juče posetili izložbu i prisustvovali odličnom vođenju kroz postavku istoričarke umetnosti Biljane Jotić "
Natalija Miladinović
" Na otvaranju izložbe „Umetnost na papiru“, NOA FEST Art, naravno ništa bez naše Biljane Jotić ”
Vesna Todorović
" Jedna odlična izložba se odvija u holu Narodne biblioteke Srbije, sa šmekom muzejske, iako su zastupljeni savremeni umetnici, mahom mlađe generacije – ne propustite ovaj sladokusački trenutak! Idejni autor i kustos ovog projekta je koleginica Billjana Jotić ”
