TRIJENALE U MILANU:

Umetnički projekat
Infinity of Structure
Paviljon Republike Srbije
15/07/2022 – 11/12/2022

Četrnaestog jula svečano je otvoren paviljon Republike Srbije u okviru 23. Međunarodne izložbe Trijenala u Milanu „Unknown. Unknowns. An Introduction to Mysteries“. Uz napomenu da se Republika Srbija prvi put predsatvlja u okvirima nacionalnih selekcija, paviljon je svečano otvorila inicijatorka ideje, potpredsednica Vlade Republike Srbije i Ministarka kulture i informisanja, Maja Gojković. Pored nje, prisutnima su se obratili kustoskinja, Biljana Jotić, komesarka nastupa i arhitekta Ivan Mangov, autor projekta.

Republiku Srbiju predstavlja autorski projekat arhitekte Ivana Mangova Infinity of Structure, koji je odabran na javnom konskursu. Početna ideja oko koje se razvijao koncept jeste spajanje tradicionalnog simbola srpske srednjevekovne umetnosti fresaka iz pravoslavnih manastira sa savremenim umetničkim izrazima. S tim u vezi autor porjekta okupio je  četiri savremena umetnika sa prepoznatljivim autorksim  karakterima  u medijima u kojima se izražavaju:  slici, keramici, proširenoj realnosti i muzici, koje je objedinio u dizajnu jednog prostora koji karakteriše atmosfera celine.

Ovaj umetnički projekat direktno odgvora na postulate spajanja tradicionalnog i savremenog pristupa stvarnosti, kao i neraskidive veze umetnsoti i nauke, koji je u fokusu koncepta Trijenala u Milanu.

O pomenutom najbolje svedoči odabir kustosa 23. Međunarodne izložbe. Arhitekta Francis Kéré, i astrofizičarka Ersilia Vaudo, direktorka Kancelarije za diverzitet u Evropskoj svemirskoj agenciji jasno upućuju na spoj autentične jednostavnosti i pročišćenog izraza lokalnog afričkog tradicionalnog porekla i nauke koja prati savremno doba globalnog karaktera. Iložbena postavka umetničkog projekta paviljona Republike Srbije konkretno je odgovorila na navedeni  koncept.

Pored te činjenice, projekat Infinity of Structure karakteriše pojam totaliteta, koji se  prepoznaje od prvog koraka ulaska u zatamljeno plavi paviljon, gde posmatrača dočekuje konstrukcija od 12 slika Marka Lađušića, koje formiraju „totem“. Svaka slika oslikana je kroz slojevite i njemu svojstvene strukture koje kriju pozadinsku osnovu, ornament.

Savremene tehnologije proširene realnosti omogućavaju postmatraču da korišćenjem QR koda prođu kroz sve slikane slojeve i tako otkrivaju procese nastajanja, autorksi rad Marka Todorovića.  Drugi deo materijalne vizije predstavljaju ručno pravljeni keramički apstrakhovani oblici Aleksandra Vaca. Tri stotine keramičkih delova formiraju zidnu instalaciju koja se proteže celom dužinom zidova, a njena visina aktivira posmatračev pogled prema „gore“.

Nastavljajući kretanje po podu u kome se sve reflektuje i dobija novu dimeniziju, suočavamo se sa izdvojenim prostorom u kome dominira  digitalna slika, „živa“ predstava kružnog oblika, koja je u stvari animacija slike pomenutog totema. Totalnu atmosferu koja podseća na atmosferu jednoobrazne crkve ispunjava autorska muzika Doriana Jovanovića.

Posle otkrivanja povezanosti tradicinalnog i savremenog izraza, pojavljuje se novi stepen spajanja materijalnog i imaterijalneog. Karakter celine možemo povezati za univerzalnim karakterom umetnosti i brisanjem granica između različitosti izražavanja. Vizije oslikanih platana sastvaljenih u konstrukciju „totema“ i keramičkih delova organizovanih u nepravilna polja zidnih površina nastavljuje se u polje digitalne stvarnosti i nematerijalne prirode muzike.

Infinity of Structure je antroploška vizija savremene umetnosti koja ima za cilj da istraži ljudski odnos sa nepoznatim kroz urođenu potrebu za stvaranjem simbola koji prevazilazi vreme.  U pomenutu viziju možda nas najbolje uvode reči naučnika Nikole Tesle: „Instikt je nešto što prevazilazi znanje. Mi, nesumnjivo, imamo izvesna finija vlakna koja nam omogućavaju da sagledamo istine kada su logička dedukcija ili koji drugi namerni napori mozga nemogući“.

Neophodna je hrabrost ući u polje nepoznatog. U tom delu možemo prepozanti snagu umetnosti koja nas poziva da zađemo u prostor otvorene komunikacije u paviljonu koji ispunja beskonačnost strukture i doživimo umeće.

U novim iskustvima možemo tražiti i trenutak u kome se spajaju istorija umetnosti i savremena teorija umetnosti i otkriti novo polje kustoskih praksi. Vreme ne stoji, ono se kreće, a sa njim i umetnost izražavanja koja teži ispitivanju granica i otkrivanjima novih i nepoznatih polja stvarnosti. Ovde bi se moglo promišljati i pretpostaviti veza sa novom tezom kvantne fizike o postojanju dve stvarnosti jedne čestice.

Projekat je realizovan u organizaciji Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, a u ime Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Biljana Jotić,
MA Ist. Um. I kustoskinja
Komesarka nastupa Republike Srbije
V.d. direktora Muzeja prmenjene umetsnoti