Site Overlay

„BESTIJARIJUM“, ciklus crteža Marije Tošković

Tekst je nastao septembra 2018 iz inspracije stvaralaštvom i razgovorom sa umetnicom. Tokom čestih razgovora o umetnosti uopšte, o njenim kretanjima i promenama tokom vremena, savremenom dobu i mestu umetnika danas, nastala je i potreba za tekstualnom celinom ciklusa Bestijarijum. Izložba nije realizovana do sada, što ne znači da neće.

Tekst Biljane Jotić:

… Put ka slobodi…

Kojim putem do slobode? Probajmo da zamislimo put, shvatićemo da svako ima svoju viziju. U toj različitosti je suština postojanja čoveka, nezavisno od vremena. Prostorno je negde između duha i materije, urođenog i naučenog, životinjsog i ljudskog, u filozofiji je između Bića i Bivstvovanja, u životu između izvornog i civilizacije, a u umetnosti između nagona i misli. Marijin umetnički pristup shvatam i prihvatam u dosluhu sa njenim račima: „Mislim da samo sublimacijom dolazimo do slobode koju smo izgubili“, a ciklus crteža Bestijarijum je primer sublimacije delova na putu ka celini, istančanog osećanja, burne misli, trenutka suočavanja, duhovitosti, saznanja, svesti…

Psihologija bi te puteve nazvala „fazama“, a interesnatno je prisetiti se da pojedine životne trnutke ne prepoznajemo podjednako u svakoj fazi. Iako su prisutne i tu negde , potrebno je da se poklopi više životnih situacija da bismo ih uopšte prepoznali. Bestijarijum su životne faze, koraci na putu, trenuci suočavanja, prepoznavanja, potrebe uzimanja i davanja. Marijina autorska specifičnost je negde između, u otvorenoj emociji koja nas neprimetno uvlači u pulsiranje delikatnosti umetničkog senzibiliteta i sopstvene spoznaje.

Kada vam nešto zaokupi misli i „odzvanja“ u glavi, to znači da vas poziva i nagovara da se usmerite u tom pravcu, a od ličnosti ili individue zavisi gde će put da odvede i dokle će stići. U slučaju ciklusa Bestijarijum, taj zov bile su Rilkeve reči: „još idu lavovi i dokle su stigli ne znaju ni za kakvu slabost“, jer nisu kao mi „svesni cvetanja i usahnuća“ ka saznanju o prostorima koje smo možda izgubili. Ovde bih se zaustvila i tražila razlog za prostornu pročišćenost beline papira, koja ustupa mesto znaku, ličnom izrazu oblikovanja čulnosti, sublimacije osećanja, misli, instikta i naučenog, trenutka kada u nečem pročitanom nađemo potvrdu sopstvene potrebe za odgovorima.

„Moja sloboda počinje tamo gde se tvoja završava“, Marijine reči koje su u potpunosti objasnile njenu liniju i formu, osnove njenog vizuelnog izraza, likovnosti na belini papaira, praktično pročišćenom prostoru koji ustupa mesto tananom, a sugestivnom potezu, nešto kao kada se zvuk i melodija pojavljuju iz tišine i aktiviraju čula. Oblikovanje različitih oblika životnog iskustva, instiktivnih i saznajnih procesa pretočenih u jedinstvenu energiju je u stvari sadržina likovnog komponovaonja Bestijarijuma. Linija krivuda u svojoj neposrednosti na belini papira sve dok se pređe u formu koncentrisane telesnosti, odnosno materije ispunjene duhom, koncepualnog spajanja sadržine i forme u živom procesu težnje ka likovnoj celini kao celini bića.

Posle dugog puta, u procesu crtanja nastupa oslobađanje koje je dvosmerno, pomirenja životinjskog i ljudskog, duha i materije, emocije i racija, izvornog i civilizacijskog, uzvišenog osećanja prevazilaženja materije, pročišćenja od nametljivog sadržaja civilizacijskog sadržaja…umetničkog toka kao jedne osobene liturgije u svesnosti izbora savremenog postojanja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

English