Site Overlay

Otvoreni čas sa maturantima

Otvoreni čas sa maturantima beogradskih gimnazija

U okviru izložbe Savremeno srpsko slikarstvo XX veka – izbor iz privatnih zbirki, drugi deo, čija autorska postavka traje do 01. februara 2020. godine u obe galerije Doma Vojske u Beogradu, maturanti beogradskih gimnazija posetili su izložbu i zajednički smo realizovali otvoreni čas. Razgovarali smo o autorskom konceptu dvogodišnjeg projekta, kontinuitetima u okviru likovne umetnosti XX veka, privatnim zbirkama, kao i o struci istoričara umetnosti i kustosa u eventualnom opredeljnju za dalje studije…

gimnazijalci

O dvogodišnjem projektu i autorskom konceptuo etičkom i estetičkom kritičkom pristupu kontinuitetima, razlogu izbora radova iz privatnih zbirki...

Izložbeni plakat

U okviru dvogodišnjeg projekta „SRPSKO SLIKARSTVO XX VEKA – izbor iz privatih kolekcija“ 27. decembra 2019. godine u galerijama Doma Vojske u Beogradu otvorena je izložba „Savremeno srpsko slikarstvo – druga polovina XX veka“, u organizaciji Fondacije plavo, a uz podršku Ministarstva kulture RS, Sekretarijata grada Beograda i Dunav osiguranja, generalnog sponzora. Saradnja sa galerijama Doma vojske odabrana je jer jedino on, pored muzejskih, može da podrži kapacitet izložbe ovakvog tipa. Ceo projekat, zajedno sa prvim delom koji je realizovan prošle godine u isto vreme, prati antologijsko izdanje knjige „SRPSKO SLIKARSTVO XX VEKA- izbor iz privatnih kolekcija“, u izdanju Fondacije Plavo, javnosti poznata po zapaženim izložbama u toku višegodišnjeg rada. Autor izložbi, antologije i idejnog koncepta je Nikola Kusovac, muzejski savetnik u penziji.

Petar Lubarda, „Fantastična zver“, 1953.

Izložbu čine postavka u velikoj i maloj galeriji, ukupno 73 rada, od kojih su pojedine izlagane na svetskim izložbama, salonima i bijenalima , u skladu sa aktivnom politikom jačanja države, samim tim i kulturne delatnosti i umetnosti kao sastavnog društvenog aspekta. Pored poznatih domaćih salona umetnosti, revijalnih izložbi i nagrada koje su uspostavljene, naši umetnici bili su uključeni u aktuelne svetske umetničke tokove. Neki od primera koji se nalaze u okviru postavke su slike izlagane i nagrađivane na Oktobarskom salonu u Beogradu, Memorijalu Nadežde Petrović u Čačku…zatim bijenalu u Sao Paolu, Tokiju i Veneciji, kvadrijenalu u Rimu, Trijanele u Sofiji i nagrađivane.

Miodrag Protić, „Horzont III“, 1969.

Sam autor antologije i izložbe Nikola Kusovac, muzejski savetnik u penziji, dobitnik je brojnih nagrada za dosadašnji rad i zalaganje u kustuskoj struci. Autorski koncept zanovan je na etičkom i estetičkom kritičkom pristupu kroz kontinuitete likovne umetnosti, nacionalnom i lokalnom u odnosu na globalno, tradicionalni modernizam ili savremeni tradicionalizam, autentične izvore stvaralaštva iz kojih teče dalje usavršavanje, ne odricanje i raskid već nadogradnja i modernizacija ređavanja likovnih poroblema, prepoznatljiva umetnička sopstva koja …“nisu ispred ali ni iza ostalih evropskih savremenika“, kako kaže sam autor.

Igor Vasiljev, „Ribar i zlatna ribica“, 1954.
Leonid Šejka, „Terasa Ruđera Boškovića“, 1962.

Kritički kontinuitet prati naslanjajući se na prethodnike, prvenstveno na kritički osvrt Milana Kašanina prlikom Jugoslovenske izložbe u Londonu (1930) – “ I u umetnosti i književnosti mi možda suviše uzimamo inostranog zajma. Nebo nad Avalom i nebo nad Monmartrom nije isto, i drukčiji je zalazak sunca na Kalemegdanu, a drukčiji na Seni, isto onako kao što Šumadija ne liči na Normandiju. Ko će to otkriti i naslikati? Ni dekretom ni poukama se to ne može odrediti. To zavisi od lične snage, koju neko ima ili nema.“ Pored njega, nastavaljajući rad svog nekadašnejg direktora, Miodraga Kolarića, prati tokove njegovih reči – da korak sa evrpskim tokovima trebalo bi posmatrati ne po tome koliko se od njega uzima, već po tome koliko mu se sopstvenog daje…

Lazar Vozarević, „Zlatno pakovanje“, 1967.

Pored likovih, odabir umetnika odgovara na temu kontinuiteta i kroz oblikovanje vremena, primer državne kulturne politike , sistema koji je prepoznao važnost ulaganja u umetnost i obrazovanje. Pored stipendija sa kojima su umetnici mogli da odlaze u evropske obrazovne umetničke centre i usavršavaju se, obezbeđeno je i globalno učešće naših umetnika po umetničkim smotrama, bijenalima, trijenalima, kvadrijenalima i slično, o čemu svedoče i pojedine slike u okviru postavke. Sa druge strane, kod nas su gostovale svetske izložbe, izraziti pojedinci, osnivaju se Akademije na kojima su isti ovi umetnici, doseći sa sobom nova iskustva i saznanja, bili profesori i obrazovali buduće generacije. Pored navedenog, usposavljene su i brojne nagrade, od kojih neke i dansa postoje. Većina su postali Akademici, ne samo članovi SANU, već evropskih Akademija.

Ivan Tabaković, „Familija“, 1957.
Aleksandar Tomašević, „Delo 65 – Vrata“, 1968.

Jedna od specifičnosti projekta jeste činjenica da se radi o slikama iz privatnih zbirki. Ukazujući na važnost postojanja i predstavljanja umetničke građe u okviru privatnog vlasništva autor ih stavlja u ravnopravan položaj u domenu nosioca i čuvara kutlurnog nasleđa. Posebno ako se ima u vidu stradanje institucija, samim tim i umetničke građe tokom burnih prethodnih godina, uloga privatnih kolekcionara bila je velika. Sa druge strane, upravo veliki deo institucionalnih zbirki potiče uprav o iz zaostavština privatnih lica. Ovome bi trebalo dodati činjenicu da je veliki deo umetničkih radova iz pojedinih privatnih zbirki retko dostupan javnosti. Sve zajedno doprinosi demokratizaciji umetnosti i kulturnog nasleđa.

Damjanovski Božidar, „Asurbanipalov lov“1980.
Bora Iljovski, „Živa ograda“, 1977.

Više i detaljnije na izložbi, a posebno u knjizi „Srpsko slikarstvo XX veka – izbor iz privatnih zbirki“…

1 thought on “Otvoreni čas sa maturantima

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

English