Autorski umetnički projekat „Žena o ženi“ Biljane Jotić izvire iz sopstvene potrebe i unutrašnjeg bića, a teče kroz region. Spajajući sopstveno sa iskustvima koleginica iz Zagreba, Ljubljane, Skoplja i Podgorice aktivira odnos prema ženskom biću kroz umetnost koja je najbliža istini.
Kustoski koncept okupljanja savremenih domaćih umetnica kojima je svojstveno da se bave ulogom žene danas na potpuno različite i jednstvene načine praktično se sam nametnulo. Ideja je potekla iz jednostavnog iskustva i saradnje sa umenticama. Zapažajući da je sve više prisutna tema žene od žene, odnosno umetnička potreba izražavanja žene kao aktivne učesnice, a ne predmeta obožavanja ili mržnje, lepote ili ružnjoće, požude ili bojazni…Biljana Jotić praktično ukazuje na tu temu kroz umetnost. Odabir umetnica jasno ukazuje na spoj različitih oblika umetničkog izražavanja iz iste osnove – odjeku unutrašnjeg ženskog bića i potrebi da oslobodi snagu koju nosi u sebi, nešto kao umetnički oblikovan jauk, misl se izrodila ideja i formirao koncept.
Projekat okuplja i povezuje umetnice i kustoskinje. Koliko umetnice aktivno stvaraju toliko kustoskinje aktivno prate, što ih direktno povezuje. Svaka od kustoskinja učestvuje direktnim iskustvom jer odabrati umetnice čiji rad karakteriše estetska identifikacija žene podrazumeva živ odnos prema savremenom stvaralaštvu i aktivnu ulogu u hronici umetničke scene i zajedno sa umetnicama koje svojim načinom izražavanja ističu srž savremenosti uloge žene posvedočićemo o svom vremenu.
Tema žene nije nova. Tokom istorije umetnosti žena je uvek bila i ostala neiscrpan motiv. Inspiracija ženom na specifičan način nosi u sebi antipode i počiva negde na liniji između graničnih osećanja prema njoj. Žena je živi organizam, a ono je najbolji svedok našeg postojanja. Vreme teče i misli se menjaju, pa i uloga žene u društvu. Ova izložba posvećena je temi žene ali od strane žena, pokreće pitanje iznutra ka spolja, o njenim unutrašnjim stanjima bića. Zato je neposredna i konretna, sirova tema koja se otvara ka posmatraču u direktnoj komunikaciji. Nije oblikovana zatvorena forma nečije vizije nego trenutak izražavanja ženske emocije u procesu, ne viđeno i doživljeno nego nešto što tek treba da se vidi i doživi.
Reč je reč, a delo je delo…ovim sloganom Biljana poziva na direktnu komunikaciju, verbalnu i neverbalnu, a posle pet izložbi u reginu, Beogradu, Podgorici, Skoplju, Zagrebu i Ljubljani možemo da rezimiramo i nastavimo dalje.
