Site Overlay

„POKRENUTI PROSTORI“ prva izložba Vanje Vulin Ivošević

Samostalnu izložbu slika Vanje Ivošević Vulin svečano je otvorila u galeriji opštine Vračar Biljana Jotić, istoričarka umetnosti, koja je i autorka teksta u katalogu. To je prva samostalna samostalna izložba umetnice koja je po prvobitnoj vokaciji arhitektica. Ovom izložbom potvrđuje ulazak u svet slikarstva.

Tekst iz katalaoga:

…Za sve nas je iskustvo nesumnjvo najvažnije, kao i ono što mi kao pojedinci od njega učimo… Jednog dana ćete se osloboditi sopstvenih ograničenja i znaćete kuda morate krenuti. Suočićemo se sa iznenađenjima, neki će doneti odluku da počnu iz početka… (Valter Gropijus, odlomci iz obraćanja studentima).

Iskustvo je nešto što svedoči o doživljenim trenucima, koncentrisanoj memoriji čula koja pokreće sećanja, misli, osećanja i vodi ka potrebi za novim prostorima. U tom procesu vreme teče, a prostor je otvoren i samo od našeg prisustva zavisi u kom trenutku ćemo ga zaustaviti i posvedočiti o njemu. Upravo u ovom momentu bih tražila pozadinu Vanjine potrebe da se upusti u novo polje umetničkog izraza, likovnog oblikovanja unutrašnjosti bića na papiru. Izložbom Pokrenuti prostori prvi put otvara polje za širu komunikaciju sa posmatračem. Kako i zašto se pokreću prostori, koji su to prostori i gde vode?

Uvek postoji nešto što pokreće. Pojmovno ili teorijsko određivanje umetničkog rada direktno je povezano sa umetničkim procesom i samo u direktnoj interakciji sa njim sadrži smisao. Kako Vanja sama kaže, svoju inspiraciju nadovezuje na reči „U prostoru, izvan prostora. Prigrlim sve i deo sam svega“(Rumi). Mene je pokrenula slučajnost susreta, trenutak prepoznavanja senzibiliteta kada se i javila ideja o realizaciji prve samostalne izložbe. U tom upoznavanju sa njenim radom, pored preciznih tehničkih likovnih komponenata, prepoznala sam delikatnost dubine misli, koncentrisane sublimacije više oblika umetnosti, arhitektoniku svesti, muzičku senzibilnost doživljaja i precizno organizovanu celinu likovne širine.

Dugačak je put od početka do kraja, od ideje do realizacije. Slikanje je proces prelaska tog puta i samo od pojedinca zavisi na koji način će da ga oblikuje. Kada se misli i emocije pokrenu teško je znati i reći gde će da odvedu, a jednostavnost je celovitosti. Vidljiva redukcija prostorne određenosti i forme, nevidljiva širina poteza kombinacije tuša i akrila, neposrednost susreta sa papirom, svetlosni efekti boje pre neko koloristički nanosi, svedeni odnosi unutar geometrizovano podeljenih novonastalih slika uvlače u svet koji je iza, koncpetualnu pozadinu umetničkog senzibiliteta procesa nastajanja.

Prostori koje je Vanja pokrenula ovom celinom ne pripadaju samo njoj. Iako su to unutrašnji i lični prostori sirove emocije koje je oblikovala na belini papira i zatvorila unutar ramova, oni nisu samo njeni. To su prostori umetničke beskonačnosti (inspirasana rečima čuvenog Milera: „Umetnost je beskonačna“). Ovom izložbom slika ENTRANCE, I DARED, A YEAR IN THE LIFE, VISION, CHELLENGE, PRESENCE, PURE… ona ih je otvorila, podelila sa posmatračem, prepustila polju interakcije i pozvala na pokretanje novih misli, a gde će taj put da odvede zavisi od doživljaja …

april 2019

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

English