U utorak, 06. oktobra, u kući kralja Petra svečano je otvorena prva samostalna izložba Milana Markovića. Biljana Jotić, istoričarka umtnosti i kustoskinja je povodom toga, između ostalog, rekla…
Imajući u vidu da je autodidakt umetnik, što znači da se nije akademski obrazovao za načine slikanja, njegov proces je lični. Još kada povežemo sa tematskom podlogom, odnosno sa jedva vidljivom, ali opet prisutnom sadržinom možemo zaključiti da je pojam ličnog sveprisutan i na neki način uvodi u specifičnost koja određeđuje umetnika, po kojoj postaje prepoznatljiv.
Sada kada smo zašli u lične porive prema izrazu, trenutku kada se umetnik u dodiru sa platnom suočava sa samim sobom i ulazi u jedan specifičan proces nastajanja neke vizije, koja je i za njega samog nova, možemo da pratimo likovnost ili vizualizaciju misaonih procesa koji idu paralelno sa izražajnim. Sve ovo, u slučaju Milanovog izraza mogli bi definisati pojmom gesta. Sledi primetna potreba za apstrahovanjem svega što može biti višak, da bi dotakao srž emocije, pa bi sve zajedno mogli da okarakterišemo kao gestualnu apstrakciju, prepozantu kroz teroiju apstraktnog ekspresiozma – kao drugu karakterizaciju Milanove umetnosti.
U kontrastima tamnog is svetlog, negde skoro totalnog prisustva mraka, negde beline koja kao da je „uprljana“ mrljama, zatim trenutaka kao da se tmina nenametljivo rasipa po prostornosti noseći u sebi iznenđenje i zapitanost odakle dolazi i gde prestaje – atmosferičnost se oseća. Prelazak u plavu upućuje na dubinu i širinu, beskraj i slobodu.
Zaustvaljena negde između materije i duha, dobrog i lošeg, tame i svetlosti, dubine i širine, izložba Solum deluje komplementarno, nešto kao jin jang. Još kada dodamo vezu sa prostorom u kome i sa kojim radovi komuniciraju, izložba dobija i kontekst komplementarnosti tradicije i savremenosti.
Dakle, uđite u prostor između i osetite privlačnost vizuelne uravnoteženosti svakodnevne borbe pojedinca u kontekstu života i ličnog – prostor umeća od VR tehnologije u podrumu, preko crno-belih slika u prizemlju, zatim plavih elemenata kombinovanih sa telesnim formama koje slobodno lebde u neodređenom prostoru, pa sve do vrha, do neba i zvezda po njemu…
